Na srednjovekovnoj pozornici intriga, dvolicnosti pa i krvavih ubistava Štefan Cvajg u ovom maestralnom istorijskom romanu opisuje psihološke portrete dveju snažnih žena. Jedna od njih, škotska kraljica Marija Stjuart, rastrzana izmedu strasti i ništa manje strastvene borbe za svoju veru, stoji nasuprot engleske kraljice, dvolicne i proracunate Elizabete I. Svoj fascinantni životni put, strastvena i lepa, Marija Stjuart okoncava najpre u skoro dvodecenijskom zatoceništvu engleske kraljice i na kraju smrcu odsecanjem glave, ni u jednom momentu ne pomislivši da se odrekne sopstvene vere.
„Moral i politika idu zasebnim putevima. Stoga se jedan dogadaj prosuduje sa potpuno razlicitih stanovišta, vec prema tome da li se ocenjuje sa stanovišta covecnosti ili, pak, sa stanovišta politicke koristi. Moralno, pogubljenje Marije Stjuart ostaje kao potpuno neoprostiv akt: protiv svakog medunarodnog prava zadržali su u zatocenju usred mira susednu kraljicu, ispotaje spleli zamku i na najperfidniji nacin je njoj poturili. Ali, isto tako, ne može se osporiti da je, gledano sa državno-politickog stanovništva, odstranjenje Marije Stjuart za Englesku bila ispravna mera. Jer u politici ne odlucuje – nažalost! – pravo u jednoj meri, nego njen uspeh... Mracnim i krivudavim stazama ide cesto istorija, ali se na kraju uvek ispunjava istorijski smisao, uvek nužnosti konacno izvojuju svoje pravo“, objašnjava Cvajg pred kraj svoje pripovesti o tragicnoj sudbini kraljice Škotske.
