„U doba moga politickog rada, oko 1902. godine, republikanci sa Majorke pozvali su me na jedan propagandni zbor koji je održan u velikoj areni za borbe s bikovima u Palmi.
Po završenom zboru, republikanski poslanici koji su ucestvovali na njemu, vratili su se u Španiju, a ja sam privremeno obustavio svoj agitatorski rad da bih kao obican putnik mogao da obidem ovo ostrvo na kome je u srednjem veku živeo veliki Rajmundo Luljio, filozof i književnik i covek od akcije. Pocetkom devetnaestog veka ovo divno ostrvo bilo je utocište romanticne ljubavi Sandove i Šopena.
Više od cuvenih pecina, vekovnih maslinjaka i vecito plave obale Majorke, zainteresovali su me njeni cestiti stanovnici. Svakako zbog izdvojenosti ostrva, do kojeg iz Španije nisu doprle ideje jednakosti, oni su još uvek bili podeljeni na društvene kaste. U životu pokrštenih majorkanskih Jevreja, zvanih cuetas, video sam zgodnu temu za roman.
Pre povratka na kopno zadržao sam se i na ostrvu Ibici, privucen starim obicajima ostrvljana, mornara i zemljoradnika, koji su se hiljadu petsto godina neprekidno borili protiv svih gusara Sredozemnog mora. Odlucih se da život oba ova ostrva, tako razlicita, opišem u jednom romanu.
Punih šest godina nisam mogao da ostvarim tu svoju želju. Trebalo je da se ponovo vratim na Majorku i Ibicu, da dublje proucim tipove i pejzaže moga buduceg dela, ali mi se nikako nije ukazivala zgodna prilika za to. Najzad, 1908. godine, kada sam se spremao za svoje prvo putovanje u Ameriku, uspelo mi je da odem iz Madrida i da nekoliko nedelja provedem na oba ostrva. Obišao sam veci deo Majorke, prenocivši mnogo puta u selima gde su mi porodice seljaka ukazivale toplo biblijsko gostoljublje. Peo sam se na ibicke planine i duž crvene i zelene ostrvske obale dugo plovio na starim izdržljivim brodicima, koji jedan deo godine provode u ribarenju, a drugi u krijumcarenju.
Kada sam se vratio u Madrid, lica opaljenog suncem i mišica ocvrslih od veslanja, odmah sam poceo da pišem roman Mrtvi zapovedaju. Moji utisci i opažanja još su bili toliko sveži da sam roman napisao u jednom zamahu, bez zastoja i kolebanja, i završio ga za nepuna tri meseca.“
