Nove dogodovštine junaka romana Kužiš, stari moj i Stari decki
„... Susret s gosponom Furlanom gore, na Rebru, Glistu je cisto poremetio. Pošemerio se, gotovo izgubio koordinaciju pokreta. Neprestano je mislio (dosta zbrkano i napreskokce, to jest sanjario na suho) o mogucnosti da se i njemu dogodi u životu nešto haj i izvanredno, da mu mali padne u med.
Obiteljski život nije ga više zanimao i privlacio. Julija je poboljevala i danonocno srkala biljne cajeve koje je kupovala od travara na placu. Prijatelji ga nisu imali cime ohrabriti i razveseliti. Ni njima nije bilo bolje. Uspomene su se ižmikale i ofucale. Nove nisu stvarali. Volja za dipanjem i pipanjem je oslabila. Kako ce biti kad svane dan bez uspomena, kad ih bude mucio iskljucivo život, a nece imati kamo turiti glavu i pobjeci? Jasno, ovakva razmišljanja Glisti nisu oduzimala volju za životom, ali slutio je što je na vidiku: dekintirana starost, bezubo zijevanje, ako lift ne radi.
A gospon Furlan, iako frajer od sedam banki, ne priznaje djelovanje staracke sile teže, vec se gizdelinski šepiri i previja, kurci, cuga, obilazi nocne lokale, luftira, oblaci se mondiš, spava minimalno, klopa što ga je god volja, i šrot i kamenje...“
