„... Kad se pravo uzme, biti oženjen ne znaci potpisati kapitulaciju, kako neki fakini pripovijedaju, jer o tebi ovisi kako ceš sve aranžirati i najvažnije, kakvu ceš ševu udariti od prvog dana. Treba biti lukav! Treba oštro, ali s ljubavlju. I stara istina: nikad ni za milog boga priznati da negdje honorarno delaš, to jest, da ga umaceš i u tude izvore slasti. Ako u tome uspiješ, a nisi truba da u tome ne bi uspio, onda ti je sloboda zagarantirana. A sa slobodom se može svašta postici! Dakle, bio sam dosta potkovan što se ženidbe dotikavlje, pobrao sam dosta toga od boraca kaj imaju veceg iskustva, i sve u svemu, cinilo mi se, ženidba mi nece uopce naškoditi. Posebno zbog toga što je kita na koju sam slucajno natrcao bila zaposlena u tvornici krpica za žene, daklem šnajderica, a i doma nije dangubila nego je marljivo šivala na svojoj bagatici...“
