„...Ocajni otac nestale, možda silom odvedene devetnaestogodišnje Bibe, danima je preklinjao prijatelja Emila da Cicu privoli na tajni sastanak.
Emil nije imao pojma kome je to Biba zapela za oko, ili pak kome je bila trn u oku. Poslovne tajne nisu joj bile dostupne. Prepisivala je bezazlene spise. Sadržaj od koga se nikome koža ne naježi, niti može država propasti, a kamoli jedna državna ustanova. Opisao ju je Cici kao tipicno celjade našeg podneblja: puno raznovrsnih prava, a obaveze zezni! U duši dobrodušna, iako pomalo lakomislena i vjetrogonjasta. Brza na jeziku koji nije mogla, a niti nastojala, obuzdati. Narocito kad bi trgnula konjak zbog niskog tlaka zraka, što se sve cešce dogadalo. Ako se uzme u obzir da joj je tata poštar pio kao spužva, onda iver nije pao daleko od stabla. Ni s novcem nije znala. Emil joj je nešto malo pozajmio, ali ni do dan-danas nije mu vratila, pa je tu svotu vec precrtao. Od vremena do vremena zakašnjavala je na posao, ali joj se gledalo kroz prste, jer je znala zapeti, nadoknaditi i prešutno ostati poslije radnog vremena. Plavokosa, izrazito pjegava, cesto mijenja nacin cešljanja. Ocito nije zadovoljna sobom i još se uvijek traži. Opci dojam: svježa i poželjna. Da, voli pricati o seksu...“
